Elektro terapija

Elektroterapija predstavlja oblast fizikalne terapije koja se bavi primenom raznih vrsta električne struje u cilju lečenja. U literaturi se navodi podatak da je još u II veku nove ere Skiribonije Largo, lekar na dvoru rimskog cara Klaudija, primenjivao statički elektricitet ribe Torpedo marmorata u lečenju bola. Pojavu biološkog elektriciteta otkrio je Italijan L. Galvani 1789. godine konstatujući kontrakciju mišića disekovane žablje noge, kada je istu, doticao raznim metalima. Tokom poslednje 4 do 5 decenije, s naglim razvojem tehnike i elektronike napredovala je u svom razvoju i elektroterapija, koja danas zauzima jedno od najznačajnijih mesta u fizikalnoj terapiji. Danas se u lečenju koriste razni oblici električne struje, koji se dobijaju pomoću modernih elektromedicinskih aparata.

U elektroterapiji se kloriste: 1) jednosmerne struje i 2) naizmenične struje.

JEDNOSMERNE STRUJE

Kod jednosmernih struja, u datom vremenu se menja smer svog toka , što znači da se joni i druge naelektrisane čestice (organske materije) u organizmu, kada se nađu u kolu jednosmerne struje, neprekidno kereću ka suprotno naelektrisanim elektrodama.

Organizam čoveka sprovodi struju zbog prisutnosti naelektrisanih čestica i elektrolita (kiseline, baze, soli) koji kada se nađu u kolu jednosmerne sturje, odnosno između dveju elektroda (pozitivne - anode i negativne – katode) disosuju na:

  • pozitivne jone - katjone (Na, K, H, Ca, Mg, i dr.) koji se kreću prema negativnoj elektrodi – katodi i
  • negativne jone – anjone (Cl, CO3, NO3, SO4) koji se kreću ka suprotno naelektrisanoj elektrodi – anodi.

Na taj način nsataje prava struja jona što se naziva jontoforeza, pri čemu se kretanje jona od istoimeno naelektrisane elektrode ka tkivima naziva elektroforezoma kretanje suprotno naelektrisanih jona od tkiva ka elektrodama naziva elektrosukcijom.

U zavisnosti od indikacija i predela koji se želi tretirati elektrode se postavljaju:

  • longitudinalno, odnosno uzdužno
  • transverzalno, odnosno poprečno

U praktičnoj primeni jednosmerne struje, bez obzira na način aplikacije elektrode:

  • intenzitet struje se određuje na osnovu individualne osetljivosti pacijenta pri čemu pacijent treba da oseća blago „trnjenje“, „bockanje“, „mravinjanje“.
  • dužina trajanja jedne procedure je od 10 do 30 minuta u zavisnosti od vrste struje

u terapiji se koriste sledeće struje:

1. Neprekidne (konstantne) jednosmerne struje stalne jačine, i to su

  • galvanska struja u vidu stabilne galvanizacije i
  • specijalni oblici primene galvanske struje u vidu elektroforeze lekova

2. impulsne jednosmerne stuje. Od kojih se najčešće koriste dijadinamičke struje, eksponencijalne struje, neofaradska struja, Ledukove struje i dr.

Galvanska struja

Primarna fizička delovanja galvanske struje koja se ispoljavaju kao:elektroterapija 001

  • elektrokinetske promene
  • promena koncentracije jona na ćelijskim membranama pod dejstvom polova
  • hemijske promene koje nastaju u koži i dubljim tkivima, u predelu oba pola, dovode do promene pH sredine, u smislu povećanja kiselosti u predelu anode i bazičnosti u predelu katode,
  • remete lokalnu homeostazu dovodeći do kompenzatorne reakcije tkiva i organizma radi održavanja homeostaze, a koja se manifestuje na sledeći način.
  • stabilna galvanizacija delovanjem na vazomotorne nerve dovodi do vazodilatacije tipa aktivne hiperemije. Vazodilatacija se osim u koži javlja i u dubini u mišićima ispod nje, čime se povećava arterijska i venska cirkulacija sa poboljšanjem prokrvljenosti kože, mišića i drugih mekanotkivnih struktura lokomotornog aparata, kao i resorpcije ekstravazata i eliminacija štetnih metabolita
  • delovanjem na senzitivne nerve (modulacija bola) postiže se pre svega analgetski efekat ispod anode
  • delovanjem na motorne nerve postiže se sniženje praga nadražaja, a time i povećanje nadražljvosti motornih nerava, kao i povećanje tonusa mišića, što je od izuzetnog značaja kod denervacione atonične muskulature .
  • delovanjem na ćelije tkiva galvanska struja dovodi do povećane biološke aktivnosti ćelija. Galvanska struja kroz promenu koncentracije jona , dovodi do poboljšanja funkcionalnog stanja pojedinih tkiva, a time i pozitivnog  trofičkog delovanja. Takođe je konstatovano da galvanska struja pozitivno deluje i na proces regeneracije.

Elektroforeza lekova

elektroterapija 002Pod elektroforezom lekova podrazumeva se transkutano unošenje lekova preko intaktne kože, u organizam pomoću galvanske struje.

Da bi neki lek mogao da se unosi u organizam elektroforezom mora ispunjavati sledeće uslove:

  • lek mora biti u vodenom rastvoru (ne mogu uljani rastvori)
  • da se u kolu galvanske struje disocira na pozitivne i negativne jone

Prednosti unošenja lekova elektroforezom su:

  • protrahovano dejstvo leka, jer jedan deo unetog leka stvara u koži i potkožnom tkivu depo, koji zavisno od vrste leka traje nekoliko časova do nekoliko dana, a zatim putem limfe i krvi prelazi u ceo organizam;
  • lokalno delovanje kod površnog patološkog procesa;
  • izbegavanje gastrične intolerancije i zaobilaženje krvotoka jetre;
  • elektroforeza je bezbolna procedura.

Elektroforezom lekova se najčešće unose sledeći lekovi:

sa anode se unose:

  • Novocain, kao lokalni anestetik, kod lokalnih bolnih stanja.
  • Histamin, kao vazodilatator, radi poboljšanja lokalne cirkulacije u tkivima
  • Redergin, kod isuficijencije lokalne cirkulacije kod perifernih arterijskih oboljenja
  • Kortikosteroidi, najčešće hidrokortizon, kao prirodni hormon kore nadbubrega, koji se zbog dobre podnošljivosti može primeniti kao antiinflamatorni i antiedematozni lek, kod lokalnih aseptičkih inflamacija mekih tkiva lokomotornog aparata

sa katode:

  • KJ (kalijum jodit), kao antiskelrozni lek , radi sprečavanja stvaranja, posebno nepoželjne, fibroze koja dovodi do lokalnih kontraktura i smanjenja pokretljivosti u zglobovima
  • Kristalni penicilin, kao antibiotik , kod lokalnih bakterijskih infekcija kože i potkožnog tkiva

Jednosmerne impulsne struje

Jednosmerne impulsne struje karakterišu se impulsnim tokom i frekvencijom. Najčešće se koriste niskofrekventne struje, frekvencije do 100 Hz, što znači 100 impulsa u jednoj sekundi. Jonskim delovanjem niskofrekventne struje nastaje elektrohemijska draž koja u vidu impulsa deluje na brojne receptore u koži, nerve i mišiće. U fizikalnoj terapiji najčešće se koriste :

Bernard-ove (Dijadinamičke) struje, čiji impulsi imaju polusinusoidni oblik sa trajanjem do 10 ms i frekvencijom od 50 do 100 Hz.

elektroterapija 003

Deluju:

  • simpatikolitički
  • analgetički
  • vazodilatatorno
  • spazolitički i resorptivno,
  • Najčešće se koriste:
  • kod akutnih i hroničnih bolnih sindroma
  • kod povreda mekih tkiva
  • reumatskih oboljenja
  • kompresivnih radikulopatija
  • kod povišenog tonusa simpatikusa u početnim stadijumima perifernih arterijskih oboljenja

Eksponencijalne struje (Kowarschik)

elektroterapija 004Eksponencijalne struje čiji su trouglasti impulsi, znatnog trajnaj od 1000 ms i intenziteta do 80 mA, u stanju da izazovu snažnu kontrakciju i potpuno denervisanog skeletnog mišića, čime se može usporiti njihova atrofija i održati kontraktilnost do pojave reinervacije i voljnih kontrakcija. Eksponencijalna struja u elektroterapiji perifernih oduzetosti pruža:

  1. bezbolno draženje
  2. selektivno draženje

Eksponencijalne struje se mogu koristiti i za stimulaciju glatkih mišića inervisanih od strane vegetativnog nervnog sistema i to za stimulaciju:

  • mišića mokraćne bešike kod atonične mokraćne bešike,
  • mišića zida debelog creva kod opstipacije,
  • mišića creva kod postoperativne atonije.

 

NAIZMENIČNE STRUJE

Naizmenične struje karakterišu se promenom pravca i intenziteta, što zanači da se joni i druge naelektrisane čestice u organizmu, kada se nađu u kolu naizmenične struje, naizmenično menjaju pravac kretanja od jedne ka drugoj elektrodi, tako da im je amplituda kretanja vrlo kratka a kod struja sa visokom frekvencijom oni praktično osciluju u mestu.

Zavisno od broja promena u jedinici vremena naizmenične struje mogu biti:

  • niskofrekventne (od1 do 1000 Hz)
  • srednjefrekventne (od 1000 do nekoliko desetina hiljada Hz)
  • visokofrekventne (preko 100 000 Hz)

Transkutana električna stimulacija (TENS)elektroterapija 005

Impulsi su pravougli, bifazni ili monofazni, frekvencije od 2 do 200 Hz i deluju izrazito analgetski. Elektrode se stavljaju na bolna mesta, najčešće duž nerva. Parametri impulsa podešavaju se prema subjektivnoj osetljivosti bolesnika a jačina struje treba da je manja od praga motornog nadražaja (ne smeju izazivati mišićnu kontrakciju). Trajanje procedure iznosi od 30 do 40 minuta. Deluje izrazito analgetski, pa se koriste kod svih boljnih stanja u rehabilitaciji.

Interferentne struje (IFS)

Interferentne struje su niskofrekventne struje sinusoidnog oblika koje nastaju endogeno u tkivima, interferencijom srednjefrekventnih struja iz dva samostalna strujna kola, čija razlika u frekvenciji iznosi 0-100 Hz.

Deluju:

  • inhibitorno na simpatikus i time izazivaju aktivnu hiperemiju u tkivima, ubrzanje limfotoka, aktivniju razmenu elektrolita i resorpciju edema;
  • analgetski,
  • trofički, i time stimulišu regeneraciju perifernih živaca i poboljšavaju funkcionalno stanje mišića.

elektroterapija 006Indikacije su:

  • bolni sindromi (cervikalni i lumbalni)
  • stanja posle povrede mekih tkiva
  • reumatska bolna oboljenja
  • cirkulatorni poremećaj
  • stimulisanje zarastanja preloma u toku imobilizacije i dr.

Primenjeni intenzitet interferentnih struja zavisi od veličine elektroda i subjektivne osetljivosti bolesnika i iznosi od 4 do 50 mA. Trajanje procedure iznosi oko 15 minuta.

Radno vreme

Ponedeljak-petak

Pre podne 11.00-20.00

Subotom

10.00-14.00